Srboljub Mitić - Srba

od gagy Pon 2 Jul - 5:15:39

Srboljub Mitić
1932-1993 Crljenac,Stig
pesnik po rodjenju

Veliki ružni konj (1961)
Vojnički krajputaši(1964)
Ozarenje Sizifa (1967)
Ljudske reči (1967)
Kamenovanje pevača (1969)
Čerga na utrini (1973)
Peti jahač (1977)
Orfički crteži (1977)
Rasap pustinjaka (1978)
Muke (1979)
Frula u crnoj Svili (1983)
Alim zjap (1984)
Seme (1985)
Jedanaesta zapovest (1988)
Stiliti (1994) posthumno
Novi ključevi (2000) posthumno

MAJKA BRANKA

Majušna telom
Dušom pregolema
Zlatna proteče

Bistrooka dubokog pogleda
I tminu grdnu
I boje danje

Nad majkama majka
Pravdu užasnu
Na golim rukam
Pronese usijanu

Rano je uze grob
Al zapahnu je
Sreće dašak

Slatka joj zemlja
oko kostura

Kiša
Usred polja Probudio sam se
Probudio sam se bolan

Probudila me i oci mi otvorila
Kiša siva

Podne je bilo
Podne studeno

Sred stiga ležao sam
Crn i težak

I podigoh se
Poguren
Poguren podjoh
U kišu

TUŽNA PESMA

Ne zna se zašto trava na nekom
grobu nikad ne nikne.
Možda su kosti još besne, još otrovne
u zemlji.
možda ponekad, noću, zakopani
strašno urlikne
za suncem
i jed izbljuje u zemlju da nikad
ni zmija kroz humku mu
put svoj
ne izrije.

Ne zna se zašto trava na nekom grobu
nikad ne zazeleni.
Možda se mrtvac pun čemera
raspao u zemlji.

UMNO UMNO NOĆU

Iza smeja rđa jad i čemer
Iza smeja osviljenog
Muka gola

A neče biti uva tog
Koje će izdržati
Reč najjasniju

Silama pesme
Javno i jasno
Tući se

Umno
Umno
Noću

Ako sam čovek živac
Ako sam glava umna
Ludo li mislim

Ne vole me pčele
Ne vole me mravi
Ne vole me vojske

Učini mi se
Eto sam prepoznao
Srce svoje

Sloboda moja daleka je
Al živa jeste
Ali jeste

ONI STRAŠNO VIČU

Tako se smeje zemlja u dnu duše
Tako se smeje kuća zapaljena
Tako se smeje drvo prokleto

Što li umni
Neumljem se
Brane

Onaj sto ne ume da na pogan pljune
Onome na srce nasrce
Gamad svaka

Oni ga u cevanice sekirama plavim
Da zgine a nizašta
Onako da ne ima ga