ex deda

Beograde

Ti umeś da zoves
na kafu uz osmeh
onako drugarski
i bez reda

Voleo sam u tebi
zeleo kao u svakom gradu
onako kao bez obzira
umuran od jutra
i sređen, uveče.

Ti si uvek bio
grad svake dobrodoślice
smrt jekuč i jecaju ponekad
onako snađen
i van reda.

Voleo sam kroz tebe
sledio miris ribe, jorgovana
ti stvarno znaś,
kako da me zoveś.


U Cvetu

Prvi je bio, i dobijen bez cveta
bilo je drugih - lepših i skupljih

Ali kao u novom nekom svetu
kao svo svetlo, ovaj je prvi

Procvao i otpao u jednoj nedelji
Na vrhu drveta, sledeći pupoljak se sprema -
kao neka nova navika.


Posle Uskrsa

Eto i mene u crkvi
popa nema, umoran
posle uskrsa nestao,
bilo je tu puno sveta
prica i svetlosti, stvarno
preporedjenje svemu.

Eto i mene, ulaz otvoren
dan posle, i nigde nikog
otvaram bochicu sa bojom,
ispravljam greshke majstora
icona, i prekrasan zid za zidom.


Grom i Koprive

Zelenilo nestaje
topi se kao slatki Majski poljubac.

Noc postane dan
dan muški samostan,
drvo odlik svojstven

svih urodjenih stradanja.

Go, stvarno bih legao u koprive
i zabio bih na prste čaj
I to zadnje neko spremište

ocistio bih izmedju
poniranih časha.

rakije koja je uvek
blistala, kao
mesec i ti.

Zašto ćeš i ti uvek
u nekom izrazaju besa
oteti nedoumnost što oduzima
nas deli, taj moj bitan satržaj što peče?


Grom nisam,
niti si ti ni prava -- neka biljka
ali koju eto naučih tako sad,
tako ni izčega i bez razloga
naučih, prosto
da volim.